Kod automobilskog motora uglavnom se misli na četvorotaktni ciklus sagorevanja koji obezbeđuje da se sagorevanje goriva pretvori u kretnju. Četvorotaktni ciklus je smislio Nikolaus Otto 1867. god. pa je po njemu nazvan Otto ciklus. Ono sto razlikuje benzinske i dizel motore je da smešu goriva i vazduha u cilindru koje je kompresovao klip kod benzinskog motora pali svećica iskrom, dok se kod dizela smeša pali usled visokog stepena kompresije koja usisava vazduh do taške kad on sam ekplodira. pojedinačno, radne faze četvorotaktnog motora obavljaju sledeće procese:

  1. usisavanje
  2. kompresovanje
  3. ekspanzija
  4. izduvavanje

BFezThI_fbA

Za sagorevanje potrebno je pomešati vazduh i gorivo. Za potpuno sagorevanje najpovljniji odnos goriva i vazduha je stalan  i iznosi (14,7:1 u korist vazduha kod benzinskih motora). Za povećanje dobijene energije (tako i snage motora) potrebno je sagoreti više smese. Zato motori veće zapremine po pravilu razvijaju veću snagu jer im u cilindar stane više smeše. Klip (koji sabija smesu  odn. vazduh) u radu se kreće između dva položaja-donje i gornje mrtve tačke pri čemu prelazi put koji nazivamo hod klipa. Ako uzmemo u obzir njegov prečnik (klipovi su po pravilu okruglog preseka), zapremina cilindra može se prestaviti kao prostor koji se nalazi između ta dva krajnja položaja klipa. pri tome zapreminu nekog motora možemo predstavi kao proizvod zapremine jednog cilindra i broja cilindara. Odnos najveće zapremine cilindra (kada je klip u donjoj mrtvoj tački) i prostora u koji je smeša sabijena dolaskom klipa u gornju mrtvu tačku nazivamo stepenom kompresije.

Od stepena kompresije znatno zavisi energija koju dobijamo sagorevanjem smese, a njegovim povećanjem (do izvesne granice) raste i snaga motora. Posledica sagorevanja smese je povećanje zapremine gasova unutar cilindra. Ova ekspanzija pokreće klip prema dole, a on posredstvom klipnjače okreće kolenasto vratilo (radilicu). Ovo pravolinisko kretanje klipa pretvara se u kružno koje se potom predaje prenosnom mehanizmu, a na kraju točkovima. Da bi motor mogao pravilno „disati“, tj. usisavati smesu u cilindar i izbacivati iz njega produkte sagorevanja, brinu se ventili. Postoje dve vrste ventila: usisni i izduvni, a ritam njihovog otvaranja i zatvaranja diktira broj obrtaja motora koji se menja obzirom na to koliko je pritisnuta papučica gasa. Moderni motori radi bolje razmene gasova imaju više ventila po cilindru. Tako dva usisna i dva izduvna ventila jednom (četverocilindričnom) 16-ventilskom motoru omogućavaju znatno bolje „disanje“, a time i ostvarivanje veće snage u poredjenju s klasičnom (dvoventilskom) verzijom.

1. takt: Usis (usisni ventil je otvoren, izduvni zatvoren)
2. takt: Kompresija (oba ventila su zatvorena, klip sabija smesu)
3. takt: Ekspanzija (iskra svečice pali smesu, a gasovi se šire potiskujući klip)
4. takt: Izduv (izduvni ventil je otvoren, usisni zatvoren)